Takmičenje iz tehničkog i informatičkog obrazovanja

Približava se opštinsko takmičenje iz tehničkog i informatičkog obrazovanja. Godinama učestvujem sa svojim učenicima na takmičenjima. U školi u kojoj radim to je na neki način tradicija. Svake godine i ja i moje kolege pitamo se ima li smisla. Svake godine isto pitanje: „Da li ima svrhe voditi decu na takmičenje?“

plus za nastavnike

• stičemo nova iskustva
• ispunjavamo obaveze predviđene 40časovnom radnom nedeljom
• družimo se sa kolegama
• pratimo razvoj novih ideja

plus sa učenike

• razvijaju svoje interesovanje za tehniku
• ako osvoje mesto na republičkom takmičenju imaće neki dodatni poen za upis u srednju školu
• stiču nova znanja
• upoznaju učenike iz drugih škola

minus za nastavnike

• takmičenja se održavaju vikendom – kao ove godine u nedelju
• ne postoji nikakva nadoknada za rad ili postignute rezultate
• učenici su preopterećeni i nemaju vremena za dodani čas (sedmi i osmi razred 33 časa nedeljno još u dvosmenskoj nastavi)
• ne može se objasniti učeniku zašto je dalje prošao neko ko je imao isto poena na testu, a imao je bolju igračku koju je kupio dok je on uložio silan trud.

minus za učenike

• ne osećaju se dobro jer se nihov trud ne vrednuje dovoljno izuzev u testu
• nemaju nikakvu posebnu nagradu za postigunti rad i trud
• bolje prolaze oni koji koriste tuđe radove i kupljene igračke

Kako rešiti da bar neki minus postane plus?